A klasa – Orah jezgro 2025 svetli I klasa

Orah jezgro 2024 svetli I klasa

Hranljiva vrednost oraha je mnogo veća od hranljive vrednosti mesa, jer meso sadrži 60 do 80 odsto vode, a osušeni orasi, samo 4,8 odsto, masti oko 63 odsto i 7-13 odsto ugljenih hidrata. Od vitamina sadrži najviše vitamin C, oko 15mg/100g. Nasuprot belančevinama mesa, belančevine oraha ne sadrže purinske materije, koje u metabolizmu stvaraju mokraćnu kiselinu, odgovornu za nastajanje reumatskih oboljenja i gihta.

Orasi obiluju mastima koje obezbeđuju kaloričnu vrednost od gotovo 3.000 kJ. Ove masti se dobrim delom sastoje iz nezasićenih masnih kiselina i bogate su esencijalnim masnim kiselinama.
Često se o orahu govori kao o hrani za mozak, ne samo zbog izgleda njegovog jezgra koje podseća na koru mozga već i zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina bitnih za rad mozga.

Orasi su puno više od ukusnog sastojka kolača. To su semenke bogate nezasićenim masnim kiselinama, mineralima i vitaminima. U nastavku pročitajte nekoliko razloga zašto orasi trebaju postati deo vaše svakodnevne prehrane.

Orasi – nutritivna vrijednost

Orasi su okruglasti plodovi istoimenog listopadnog stabla, koje prirodno raste na području središnje i Male Azije, ali se uzgaja diljem sveta. Semenka oraha je zaštićena tvrdom debelom ljuskom i sadrži vredne nutrijente, ističu stručnjaci s prirodoslovnog portala Plantea.

30 grama oraha sadrži:

• 200 kalorija
• 3,89 g ugljenih hidrata, od toga 1 g šećera i 2 g dijetalnih vlakana
• 5 g proteina
• 20 g masti
• 20 mg kalcijuma
• 0.72 mg gvozdja
• mangan
• bakar
• magnezijum
• fosfor
• vitamin B6.

Što se tiče masti, orasi su odličan izvor zdravih nezasićenih masnih kiselina te fitokemikalija, odnosno aktivnih biljnih spojeva.

Najvažnije fitokemikalije u orasima su elagitanini, posebno pedunkulagin, navode znanstvenici u radu objavljenom 2017. godine u časopisu Critical Reviews in Food Science and Nutrition. Elagitanini dokazano imaju antioksidativno i protuupalno delovanje. 

Sa pravom se nalaze na svim policama prodavnica zdrave hrane, pijacama, supermarketima…

Mozete poruciti online preko naseg sajta zdravahranaprodavnica.rs

Plod oraha je namirnica koju ljudi upotrebljavaju hiljadama godina, a tradicionalna medicina koristi mnoge delove ove biljke za izradu raznih lekova.

Zapravo, poželećeš da sve nezdrave grickalice koje koristiš, zameniš umerenom količinom oraha.

Nutritivna vrednost oraha na količinu od 100 g

Uticaj oraha na zdravlje

Zanimljiv je podatak da orah, izvađen iz ljuske, podseća na ljudski mozak.

To dobija na značaju, kada saznaš da su se orasi odlično pokazali u naučnim studijama koje su posmatrale njihov uticaj na moždane funkcije čoveka, posebno na memoriju.

Najveći razlog za to je verovatno visok nivo antioksidanasa u orasima, ali i omega-3 masnih kiselina.

Takođe, orasi sadrže brojne vitamine i minerale, kao što su:

• Bakar
• Mangan
• Vitamin E
• Folati
• Magnezijum
• Fosfor

Koliko su zapravo mikronutrijenti u orasima korisni za tvoje zdravlje, odlično je pokazalo ovo naučno istraživanje.

Druga slična istraživanja upućuju na to da orasi mogu da smanje oksidativni stres na ćelijama, što je presudno u prevenciji karcinoma.

Jednako je važno i to što orasi pomažu kod upalnih procesa u organizmu, koji su uzrok pojave hroničnih bolesti.

Na kraju, već pomenute zdrave masti u orasima ti pomažu da se smanje povišeni trigliceridi i loš, LDL holesterol.

Iz ovih razloga, orah se smatra važnom namirnicom za prevenciju pojave kardiovaskularnih bolesti, srčanih i moždanih udara.

Uticaj oraha na kilažu

Uprkos tome što je u pitanju visokokalorična namirnica, orah ti neće pomoći da se ugojiš, ukoliko ga umereno jedeš.

Štaviše, orasi mogu da ti budu od koristi za održavanje zdrave linije tela.

S druge strane, ukoliko želiš da smršaš, imaj na umu da su orasi zasitna namirnica.

Pravilno konzumiranje oraha može da ti pomogne da smanjiš unos kalorija u svojim obrocima.

Imaj u vidu i da je orahe najbolje da jedeš u prvom i poslednjem obroku u toku dana.

Koliko orasi imaju proteina?

U porciji od 100 g oraha ima oko 15% proteina, tačnije 15,23 g.

To znači da orasi imaju nešto manje proteina od kikirikija, indijskih oraha i pistaća, ali i malo više ovog makronutrijenta od lešnika.

Iako su hrana biljnog porekla, orasi predstavljaju solidan izvor proteina.

Koliko orasi imaju ugljenih hidrata?

Orah ima malo ugljenih hidrata, manje nego drugi orašasti plodovi.

Porcija od 100 g oraha sadrži 13,7 g ugljenih hidrata, od čega su samo 2,6 g šećeri.

Upravo zbog toga se konzumiranje oraha, kao i orašastih plodova uopšte, preporučuje dijabetičarima i osobama sa insulinskom rezistencijom.

Koliko orasi imaju masti?

Gotovo svaka namirnica u svetu ishrane ima ponešto što je čini izuzetnom.

U slučaja oraha, to su dobre masti koje ova namirnica sadrži.

Kao i drugi orašasti plodovi, orasi obiluju polinezasićenim masnim kiselinama, omega-6 i omega-3 mastima, koje povoljno utiču na zdravlje srca.

Međutim, prednost oraha je u tome što je njihova koncentracija omega-3 masnih kiselina znatno veća nego kod drugih srodnih namirnica.

Zbog čega je to važno?

Omega-3 masti poznate kao čuvari zdravlja tvog organizma, jer pomažu u borbi protiv upalnih procesa, i održavaju mozak, oči i srce zdravijim.

Zbog toga, omega-3 masti imaju važno mesto i u svetu fitnesa.

Ove masti pomažu oporavak i izgradnju mišića, ali i sagorevanje masnih naslaga.

Koliko orasi imaju vlakana?

Nesvarljiva, biljna vlakna su jedan od nutrijenata kojima se orasi mogu pohvaliti.

Nivo vlakana u orasima je visok, i iznosi 6,7 g na količinu od 100 g.

To praktično znači da, ako pojedeš celu porciju oraha, time zadovoljavaš oko 25% svojih dnevnih potreba za unosom vlakana.