Alge

Alge (od lat. algae — „morska trava”) su velika grupa organizama u koju spadaju raznovrsni oblici, od jednoćelijskih do višećelijskih. U alge spada više različitih razdela nižih biljaka koje uglavnom u svojim ćelijama imaju hlorofil. Ovi organizmi najčešće žive u vodi ili u vlažnim staništima. Imaju karakteristično građeno vegetativno telo koje se naziva talus. Talus može biti veličine od nekoliko mikrometara do više desetina metara. Talus algi može biti na različitom stepenu morfološke diferencijacije. On može biti: jednoćelijski, kapsalni, kolonijalni, trihalni, sifonalni, sifokladalni i parenhimatički^[3]. Međutim čak i za najsloženije stupnjeve morfološke organizacije, kao što je kormoidan, je karakteristično da nije diferenciran na stablo, koren i list što je karakteristično za više biljke^[3].

Pošto se u njihovom talusu nalazi hlorofil, mogu da vrše fotosintezu i da se fotoautotrofno hrane. Međutim mogu da se hrane i miksotrofno i heterotrofno. Miksotrofan i heterotrofan način ishrane mogu da budu stalna odlika ili da se javljaju samo pri promenjenim uslovima sredine. Heterotrofan način ishrane je uvek sekundarnog karaktera^[3].

Razmnožavaju se vegetativno, bespolno — sporama i polno. Haploidna faza je uglavnom dominantna u njihovom ciklusu razvića^[3].

Najveći broj algi živi u vodi, mada mnoge žive van vode. Van vode žive na vlažnom zemljištu, u kori drveća, na vlažnim stenama, građevinskom materijalu… Mogu da žive samostalno i u zajednici sa drugim biljkama ili životinjama^[3].

Oko nekih filogenetskih osobina algi postoje sporenja tako da je klasifikacija algi sporna i postoji više sistema klasifikacije. Po nekima postoji 8, 9, 10 pa čak i više razdela algi, a i brojne vrste su predmet sporenja između algologa i zoologa^[3]. Takođe je sporan položaj modrozelenih algi (bakterija) jer spadaju u prokariotske organizme tako da ih mnogi naučnici svrstavaju u bakterije, međutim algolozi ih svrstavaju u alge^[3].

Nauka koja se bavi proučavanjem algi je algologija.